Laboratorija za infodemiologiju i upravljanje infodemijom osnovana je u maju 2022. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u okviru Instituta za socijalnu medicinu.

Adresa

Dr Subotića 15, 11000 Beograd, Srbija

Elektronska pošta

info@infodemija.rs

Tvoje zdravlje u tvojim rukama

Niko o tvom zdravlju ne može da brine kao ti. I kada ti je dostupna pouzdana zdravstvena zaštita, dobri lekari i sestre, moderna dijagnostika i efikasne terapije, ključna uloga u očuvanju zdravlja je zapravo tvoja! Da li ćeš o svakodnevnom životu da paziš na svoje zdravlje ili ćeš se ponašati kao da da ništa ne može da ti se desi. Da li ćeš da ignorišeš znake svoga tela da nešto nije u redu ili ćeš se na vreme obratiti lekaru. Da li ćeš da redovno uzimaš terapiju ili ne. Da li ćeš da razmišljaš unapred i učiniš šta možeš da se ne razboliš ili ćeš da se hvataš u koštac sa bolešću onda i kada je možda moglo da se izbegne – uglavnom od tebe zavisi.

Zašto treba da se vakcinišem?
Ne kaže se bez razloga – Bolje sprečiti, nego lečiti. Vakcine se koriste već generacijama širom planete i zaslužne su što su pojedine bolesti bukvalno iskorenjene, a sa drugima se uspešno borimo. Gotovo dva veka je prošlo od kada je Knjaz Miloš uveo vakcinaciju protiv velikih boginja u Srbiji kao obaveznu i ispostavilo se vrlo uspešnu imunizaciju koju smo sprovodili tokom 20. veka. Mnogi su zaboravili da su vakcine verovatno najveći izum u istoriji medicine i da su spasile bukvalno stotine miliona života. Najmanje što možemo da učinimo za sebe i one o kojima brinemo je da tokom života primimo sve vakcine propisane kao obavezne. Možemo još više da učinimo ako se odlučimo da primimo i preporučene vakcine koje mogu da spreče da se ozbiljno razbolimo, čak i ako nisu obavezne. Naročito ako nam je zdravlje već narušeno.
A zašto bi trebalo sada da primim vakcinu protiv COVID-19? Zar taj virus nije sada manje opasan?
Većina ljudi ima osećaj da korone praktično više nema ili da je reč o blažoj infekciji. Za većinu obolelih simptomi i sam tok bolesti mogu proći lako, ali to je i dalje virus koji može izazvati i tešku formu bolesti, posebno kod pacijenata sa hroničnim bolestima, kao i kod pacijenat sa oslabljenim imunitetom i starijima od 60 godina. Kod njih se češće javljaju teške komplikacije, dugotrajan boravak u bolnici, ali i smrtni ishodi. S obzirom da se teža bolest javlja i kod potpuno zdravih osoba, vakcinacija protiv COVID-19 se preporučuje svima da bi se rizik sveo na minimum.
Izabrani lekari imaju najbolji uvid u zdravstveno stanje svojih pacijenata, poznate su im hronične bolesti i porodične anamneze, zato i mogu dati potpunu informaciju i savet pacijentima sa, na primer, povećanom telesnom težinom, visokim krvnim pritiskom ili dijabetesom o značaju ovih faktora rizika za progresiju u tešku formu bolesti COVID-19 jer mnogi pacijenti nisu svesni toga. Pitaj svog izabranog lekara o svemu što ti je važno u vezi sa vakcinacijom protiv COVID-19.
Da li osobe koje su se već vakcinisale to treba da učine i sada?
Bez obzira da li se neko do sada vakcinisao ili ne – preporučljivo je da to i sada učini, pogotovo ako je od poslednje doze proteklo dosta vremena. Sada su dostupne bivalentne vakcine koje bolje štite od trenutno prisutnih novih varijanti virusa COVID-19, što im povećava efikasnost.
Da li su osobe koje su preležale COVID-19 zaštićene?
Imunitet stečen preležanim COVID-19. nije večit, a koliko će trajati zavisi od više faktora i na njega se ne možeš u potpunosti osloniti. S druge strane, kod mnogih pacijenata primećeni su takozvani post-kovid simtpomi, takozvani „produženi kovid“.
Na internetu i od poznanika svakodnevno čujemo razne informacije o navodnim neželjenim pojavama u vezi sa vakcinama protiv COVID 19. Da li imam razloga za strah?
Do sada je dato preko 13 milijardi doza vakcina protiv COVID 19. .Timovi naučnika i lekara širom sveta svakodnevno vode računa o tome kako vakcine utiču na zdravlje ljudi i retka neželjena dejstva su najčešće bila blaga i prolazna. Rizici od teških posledica oboljevanja od COVID-19 kojem su izloženije nevakcinisane osobe daleko su ozbiljnija pretnja.
Tradicionalne vakcine se koriste već vekovima, a nove generacije vakcina i njihova bezbednost dobro su ispitani i njihova bezbednost se i dalje pomno prati širom sveta.
Veliki broj informacija koji do nas stiže preko mnogobrojnih medija i društvenih mreža može lako da nas zbuni, pogotovo što do nas stižu protivrečne vesti za koje je ponekada teško utvrditi odakle zaista potiču i da li se možeš osloniti na njih. U takvim okolnostima je razumljiv strah za nešto tako važno kao što je lično zdravlje i zdravlje naših najbližih.
Zato je dobro da u vezi sa COVID-19, vakcinacijom i svojim zdravljem uopšte otvoreno razgovaraš sa svojim izabranim lekarom i dobiješ od njega sve važne informacije.
Šta je to bivalentna vakcina?
Bivalentna vakcina je napravljena upotrebom tehnologije informacione RNK prvobitnog vuhanskog soja (kao i monovalentne vakcine koje su date u primarnoj seriji doza) i modifikovanog BA.1 ili BA.4/5 omikron varijante. Ove vakcine bolje štite nego prvobitne, monovalentne vakcine protiv podvarijanti omikron varijante.
Budući da vakcina u sebi ne sadrži virus, primanjem vakcine ne možeš dobiti COVID-19.
Vakcina deluje tako što postiče organizam na stvaranje zaštite (antitela) protiv virusa koji prouzrokuje bolest COVID-19. Vakcina koristi supstancu koja se zove informaciona ribonukleinska kiselina (iRNK) kako bi se prenela uputstva koja ćelije u organizmu mogu koristiti za proizvodnju šiljastog („spike“) proteina, skraćeno S-proteina, koji se takođe nalazi na virusu.
Ćelije tada proizvode antitela protiv spike proteina kako bi pomogle u borbi protiv virusa. To će ti pomoći da se zaštitiš od bolesti COVID-19.
Da li ovom vakcinom smeju da se vakcinišu trudnice i majke koje doje?
Velika količina informacija prikupljenih od trudnica vakcinisanih ovom vakcinom tokom drugog i trećeg trimestra nije pokazala negativna dejstva na trudnoću ili novorođenčad. Iako su podaci o dejstvima na trudnoću ili novorođenčad nakon vakcinacije tokom prvog trimestra trudnoće ograničeni, nije primećen povećan rizik od pobačaja.
Kako su razlike između vakcina ograničene na sekvencu S-proteina i nema klinički značajnih razlika u reaktogenosti, vakcina se može koristiti tokom trudnoće.
Trenutno nema dostupnih podataka povezanih sa primenom ove vakcine tokom dojenja. Međutim, ne očekuju se dejstva na novorođenče/odojče. Podaci prikupljeni od žena koje su dojile nakon vakcinacije ovom vakcinom nisu pokazali rizik od neželjenih dejstava na novorođenčad/odojčad. Vakcina se može primeniti tokom dojenja.