Šta je to infodemija?
Infodemija predstavlja negativan uticaj prevelike količine informacija, uključujući lažne ili delimično tačne informacije u digitalnom i fizičkom okruženju. Infodemija podstiče rizično ponašanje stanovništva tako što uzrokuje konfuziju, dovodi do gubitka poverenja u zdravstvene institutcije i na taj način podriva efikasnost odgovora na javnozdravstvenu krizu.
Šta je upravljanje infodemijom?
Upravljanje infodemijom (infodemic management) predstavlja multidisciplinaran proces čiji je osnovni cilj neutralisanje ili ublažavanje negativnih posledica infodemije po javno zdravlje. Teorijsku osnovu za upravljanje infodemijom pružila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kroz više dokumenata koji ističu važnost komunikacije rizika i uključivanja zajednice (risk communication and community engagement – RCCE). Osnova dobrog upravljanja infodemijom predstavlja upravo uključivanje zajednice – odnosno njeno osluškivanje (social listening). To znači da se potrebe zajednice za zdravstvenim informacijama ne pretpostavljaju, već se aktivno radi na slušanju i identifikovanju različitih problema i strahova u zajednici, a potom i pružanju tačnih, pouzdanih i pravovremenih odgovora.
Ko su menadžeri infodemije?
Svetska zdravstvena organizacija je do sada održala tri obuke menadžera infodemije – javnozdravstvenih profesionalaca koji treba da podrže napore svojih država u borbi protiv infodemije. Menadžeri infodemije dolaze iz različitih oblasti – među njima ima doktora medicine, ali i komunikologa, politikologa, ekonomista, IT stručnjaka itd. Razlog za to leži u multidisciplinarnom pristupu upravljanja infodemijom pri čemu je neophodan širok spektar različitih znanja i veština – od medicine, preko sociologije, psihologije, pa sve do analitičke obrade podataka i modelovanja. U Srbiji za sada postoje dva sertifikovana menadžera infodemije: dr Stefan Mandić-Rajčević i dr Aleksandar Stevanović sa Instituta za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu. Svi menadžeri infodemije su umreženi preko Svetske zdravstvene organizacije i u toku su sa najnovijim dešavanjima i preporukama u pogledu upravljanja infodemijom, odnosno sa teorijskim i empirijskim saznanjima iz ove oblasti.
Kakva je situacija u Srbiji?
Nažalost, ni Srbija nije pošteđena negativnog uticaja infodemije na javnozdravstveni odgovor tokom aktuelne COVID-19 pandemije. Najočigledniji primer predstavlja nedovoljan obuhvat vakcinacijom protiv COVID-19 uprkos široko dostupnim i besplatnim vakcinama protiv ove bolesti. Međutim, Srbija je prošla i kroz druge negativne trendove uzrokovane infodemijom. Setimo se samo negativnog iskustva sa (zlo)upotrebom leka ivermektina u cilju tzv. prevencije i lečenja COVID-19. Tada je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu javnosti pružio mišljenje Katedri za uže naučne oblasti Imunologije i Mikrobiologije kako bi potvrdio da naučna osnova za upotrebu ivermektina u ove svrhe apsolutno ne postoji. U Srbiji se upravljanje infodemijom još uvek nije razvilo u punom obimu – iako su individualni napori lekara i drugih eksperata prisutni, neophodan je sveobuhvatan institucionalni odgovor u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije. Naime, plasiranje tačnih i pouzdanih informacija nije dovoljno – potrebno je da one budu pravovremene (pružene pre nego što problem nastane) i adekvatne (uobličene prema specifičnim potrebama i brigama određene društvene grupe, npr. trudnice, mladi, penzioneri, mladi parovi).
Više o osnivanju Laboratorije za infodemiologiju i upravljanje infodemijom pročitajte OVDE.