Ono što nas najviše zabrinjava u vezi sa malim boginjama je što se relativno često javljaju komplikacije. Male boginje se izuzetno brzo šire, tako da će se 9 od 10 nevakcinisanih osoba koje su bile u kontaktu sa virusom (npr. u sobi sa zaraženom osobom) i same razboleti. Komplikacije se najčešće javljaju kod dece mlađe od 5 godina i odraslih starijih od 30 godina. Pod povećanim rizikom su i trudnice i osobe sa oslabljenim imunskim sistemom. Najčešće komplikacije su upala uha i dijareja, dok ozbiljne komplikacije podrazumevaju upalu pluća i upalu mozga, i mogu se završiti smrću. Jedno od 20 obolele dece će razviti upalu pluća, dok će jedno od 1000 dece razviti upalu mozga. Tokom poslednje epidemije malih boginja 2017-2018. godine kod nas je zbog ove bolesti umrlo 15 osoba, dominantno dece mlađe od 4 godine.

Male boginje su kod nas bile gotovo eliminisane zahvaljujući vakcinaciji. Međutim, pošto određeni procenat roditelja iz neopravdanih razloga odbija ili odlaže vakcinaciju, ponovo su počeli da se javljaju slučajevi obolelih širom sveta. U 2021. godini vakcinacija MMR vakcinom u Srbiji je sprovedena sa prosečnim obuhvatom od 74.8%, pri čemu je u pojedinim oblastima naše zemlje obuhvat izuzetno nizak (18%). Ovako nizak obuhvat imunizacijom predstavlja rizik za izbijanje epidemije. Samo obuhvat od 95% i više, garantuje da epidemija neće biti i da će mali broj dece koja ne mogu da prime vakcinu iz zdravstvenih razloga biti zaštićen zahvaljujući drugoj, vakcinisanoj deci (kolektivni imunitet). Na dan 12.01.2023. godine, registrovana su četiri nova slučaja zaraženih virusom malih boginja. To ne znači proglašenje epidemije, ali imajući u vidu veliki broj dece koja su osetljiva na virus, , broj nevakcinisane dece, te da se virus širi jako brzo među nevakcinisanom decom, epidemija je skoro neizbežna ako se ne preduzmu hitne mere.
Pad obuhvata vakcinacijom prisutan je i na globalnom nivou, i pripisuje se odlaganju vakcinacije zbog COVID-19, protivepidemijskih mera, kao i dalje prisutnom neutemeljenom strahu roditelja od vakcinacije. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da oko 40 miliona dece na svetu nije dobilo preporučenu dozu MMR vakcine tokom 2021. godine, tako da se izbijanje epidemija malih boginja u mnogim regionima može očekivati u narednom periodu.

Iako su male boginje potencijalno fatalna bolest, možemo ih lako preduprediti vakcinacijom. Protiv malih boginja postoji izuzetno delotvorna mera prevencije – MMR vakcina. MMR vakcina nas štiti od tri bolesti – malih boginja, rubele (crvenke) i zaušaka, i daje se u 2 doze. Prva doza se daje deci nakon navršenih 12 meseci, a druga doza između 6. i 7. godine. MMR vakcina je već nakon prve doze u 93% slučajeva efikasna u prevenciji malih boginja, dok je posle druge doze efikasna u čak 97% slučajeva. Da bi se sprečio prodor virusa u populaciju, potrebno je da preko 95% dece bude vakcinisano.
Ako je Vaše dete iz bilo kog razloga nije primilo MMR vakcinu ili niste sigurni u vakcinalni status deteta, obratite se koliko danas, izabranom pedijatru u nadležnom Domu zdravlja koji će to lako proveriti i obezbediti da dete bude zaštićeno od malih boginja, rubele (crvenke) i zaušaka. Jedna doza nosi ogromnu promenu, obezbeđujući visoku zaštitu deteta protiv virusa u ovom periodu.

Ne! Brojne naučne studije koje su pratile na stotine hiljada dece dokazale su da MMR vakcina ne utiče na razvoj bilo kog oboljenja kod dece, uključujući autizam (što je čest strah roditelja). Dakle, MMR vakcina je bezbedna i neophodna za zaštitu zdravlja svakog deteta. MMR vakcina je nakon jedne doze u 93% slučajeva efikasna u prevenciji malih boginja, a kod čak 97% nakon dve doze. Ova vakcina štiti decu i od druge dve opasne virusne bolesti – zaušaka i rubele.

Do sada je sproveden veliki broj naučnih studija kako bi se ova tvrdnja proverila, a najveća studija je obuhvatila 537.303 dece rođene u Danskoj i utvrđeno je da kod nevakcinisane dece postoji ista verovatnoća da se razvije autizam kao kod vakcinisane dece. Rezultati ove studije kombinovani su sa rezultatima drugih devet studija kako bi se uvećao broj dece obuhvaćene ispitivanjem, čime su sakupljeni medicinski podaci od skoro 1,5 miliona dece iz celog sveta, na osnovu kojih su istraživači utvrdili da MMR vakcina ne izaziva pojavu autizma kod dece. Pre četvrt veka se pojavila lažna informacija da je vakcinacija MMR vakcinom izazvala autizam i ona je bila predmet interesa roditelja, ali i stručnjaka koji su tražili razlog zašto se kod njihove dece razvio autizam. Pokazalo se da razlog tome nije vakcina. U studiji koja je uključila decu rođenu u Jokohami (Japan) utvrđeno je da uklanjanje MMR vakcine iz programa vakcinacije dece nije promenilo stopu pojave autizma u tom mestu. Nema nikakve veze izmedju autizma i MMR vakcinacije. Naprotiv, i deca sa poremećajima iz spektra autizma su u riziku od infekcije virusom malih boginja, te je i njima potrebna zaštita vakcinom protiv ove bolesti.