Šta je Long COVID ili Post-COVID-19 sindrom?
Kako da prepoznamo Long COVID simptome?
Šta možemo učiniti da smanjimo rizik od razvijanja Long COVID?
Jelena je tridesetpetogodišnja žena koja se SARS-CoV-2 zarazila još 2020. godine. Nakon što se oporavila od početnih simptoma, mislila je da je pobedila infekciju. Međutim, mesecima kasnije, ona i dalje oseća umor, kratak dah i poteškoće sa koncentracijom. Dijagnostikovan joj je tzv. Long COVID, stanje koje pogađa osobe koje su se oporavile od COVID-19, ali i dalje imaju simptome.
Long COVID se odnosi na produženo prisustvo simptoma kod nekih osoba, nakon oporavka od akutnog COVID-19. Ovo stanje može trajati nekoliko nedelja, meseci ili čak duže i može biti povezano sa fizičkim ili mentalnim simptomima. Uprkos tome što je klinička slika blaža od akutne faze bolesti, Long COVID i dalje može značajno uticati na kvalitet života obolele osobe.
Jedan od najčešće prijavljenih Long COVID simptoma je umor, koji može biti iscrpljujući i trajati duže vreme. Bolovi u mišićima i zglobovima, glavobolje i gubitak apetita su takođe među često prijavljenim tegobama. Pored fizičkih simptoma, Long COVID može imati i značajan uticaj na mentalno zdravlje. Mnogi pacijenti prijavljuju poteškoće sa spavanjem, koncentracijom i probleme sa pamćenjem, što sve može doprineti osećaju sveukupne iscrpljenosti. Simptomi depresije, anksioznosti i napada panike su uobičajeni među ovim pacijentima, a produženo trajanje simptoma može pogoršati ova stanja. Društveni i ekonomski uticaji Long COVID takođe mogu biti teški, jer pojedinci nisu u mogućnosti da se vrate aktivnostima na poslu ili školi i mogu imati poteškoća da se brinu o sebi ili drugima. Izolacija i neizvesnost povezani sa sindromom takođe mogu biti emocionalno izazovni, što dovodi do osećanja usamljenosti, beznađa i besa.
Uzroci Long COVID još nisu u potpunosti istraženi, ali se smatra da je sindrom rezultat perzistencije virusa i/ili našeg imunskog odgovora na virus. Istraživanja ukazuju da Long COVID može da bude rezultat uporne virusne infekcije, dugotrajne upale, oštećenja tkiva ili post-virusnog autoimunskog odgovora. Takođe je moguće da kombinacija ovih faktora može doprineti njegovom razvoju.
Uprkos neizvesnosti oko uzroka Long COVID, postoje dokazi koji ukazuju na to da rani i odgovarajući tretman može pomoći u ublažavanju simptomima i poboljšanju ishoda. Za pojedince koji imaju fizičke simptome, kao što su umor, bol ili glavobolja, mogu se preporučiti lekovi protiv bolova koji se mogu kupiti bez recepta ili fizikalna terapija. Antidepresivi, anksiolitici mogu biti propisani osobama koje imaju simptome narušenog mentalnog zdravlja, dok promene načina života, kao što su vežbanje i tehnike kontrole stresa, poput psihoterapije, meditacije, urednog sna i redovne fizičke aktivnosti takođe mogu biti od pomoći. Vakcinacija protiv SARS-CoV-2 takođe može imati povoljan efekat kod dela pacijenata. Važno je naglasiti da, iako vakcinacija nije dovela do poboljšanja kod svih osoba sa Long COVID, u ovom trenutku svi podaci isključuju negativan uticaj vakcinacije na tok ove bolesti. Važno je napomenuti da se pristup lečenju Long COVID još uvek razvija i da postoje ograničeni podaci koji podržavaju efikasnost specifičnih tretmana. S obzirom na složenost stanja, verovatno je da će biti neophodan multidisciplinarni pristup, uz podršku zdravstvenih radnika, stručnjaka za mentalno zdravlje i grupa za podršku. Grupe za podršku mogu ovim osobama pružiti osećaj zajednice i priliku da se povežu sa drugima koji imaju slične simptome, što može biti posebno važno za one koji se osećaju izolovano ili usamljeno.
Da bismo sprečili širenje COVID-19 i smanjili rizik od Long COVID, ključno je poštovati smernice nadležnih institucija, uključujući nošenje zaštitnih maski kada je to neophodno, sprovođenje dobre higijene ruku i izbegavanje bliskog fizičkog kontakta sa osobama koji imaju simptome i znake respiratorne infekcije. Vakcinacija protiv COVID-19 je snažno preporučena, jer je naučno dokazano da smanjuje rizik od težih formi bolesti i Long COVID.
Long COVID je složeno stanje koje može imati značajan uticaj na fizičko i mentalno zdravlje pojedinaca. Uprkos neizvesnosti oko uzroka Long COVID, rano i odgovarajuće lečenje, zajedno sa sprovođenjem preventivnih mera, može pomoći u ublažavanju simptomima i poboljšanju ishoda. Za osobe sa Long COVID je važno da traže podršku od zdravstvenih radnika, stručnjaka za mentalno zdravlje i grupa za podršku, a da šira zajednica prepozna važnost i posledice ovog stanja dok čekamo odgovarajuće terapijske tretmane.
Reference:
- Lechner-Scott J, Levy M, Hawkes C, Yeh A, Giovannoni G. Long COVID or post COVID-19 syndrome. Multiple Sclerosis and Related Disorders. 17 September 2021
- https://www.cdc.gov/coronavirus/2019-ncov/long-term-effects/index.html
- https://www.who.int/europe/news-room/fact-sheets/item/post-covid-19-condition
- https://zzzzsbg.rs/rs/post-kovid-sindrom/
Glavne poruke:
Long COVID sindrom može opteretiti pojedinca i zajednicu i važno je da ga prepoznamo. Zaštitimo sebe ili druge od Long COVID sindroma tako što ćemo poštovanti preporučene mere prevencije.