Laboratorija za infodemiologiju i upravljanje infodemijom osnovana je u maju 2022. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u okviru Instituta za socijalnu medicinu.
Adresa
Dr Subotića 15, 11000 Beograd, Srbija
Elektronska pošta
info@infodemija.rs
Koje su ključne razlike između COVID-19 i sezonskog gripa u pogledu izazivača, simptoma, širenja i težine bolesti?
Kako se dijagnostikuju ove dve bolesti i koji testovi su dostupni?
Koje su preventivne mere koje se mogu preduzeti da se spreči širenje SARS-CoV-2 i virusa influence i kako se leče ove infekcije?
Petar je pedesetogodišnji muškarac koji se javlja lekaru u Urgentnom centru zbog trodnevne temperature, kašlja i osećaja gubitka daha. Navodi da se oseća umorno i malaksalo, uz gubitak apetita. Nema značajne bolesti u svojoj medicinskoj istoriji i ne uzima dugoročnu terapiju. Na osnovu kliničkog nalaza i rendgenskog snimka se osnovano sumnja da pacijent ima upalu pluća. Međutim, nije poznat tačan uzročnik te upale. Budući da je trenutno bila aktuelna epidemija sezonskog gripa, ali i epidemija COVID-19, lekar koji ga je pregledao sumnja na uzročnika jedne od ove dve bolesti. Zato traži da se urade dodatni laboratorijski testovi koji će omogućiti konačnu dijagnozu. Dan kasnije je laboratorijski potvrđeno da je Petrova upala pluća posledica zaraze virusom SARS-CoV-2, izazivača bolesti COVID-19. Pacijent se izoluje na odgovarajuće odeljenje i započinje se njegovo lečenje. On se potpuno oporavlja i otpušta kući.
Za početak treba istaći razliku između pojmova epidemija i pandemija. Epidemija je povećano obolevanje od određene bolesti u definisanom periodu, ali na geografski ograničenom području, dok je pandemija epidemija globalnih razmera.
Šta je to sezonski grip?
Sezonski grip je bolest izazvana virusom influence. Ovaj virus je prisutan u ljudskoj populaciji vekovima. Zanimljivo je da sezonski virus od sezone do sezone spontano mutira i na taj način izbegava stečenu imunost kod ljudi koji su već preležali grip tokom neke od prethodnih godina. Međutim, te mutacije nisu dovoljno velike pa virus ostaje delimično poznat našem imunitetu izazivajući epidemije. Prirodni rezervoar gripa su divlje ptice, te svaki put kada se virus prilagodi na ljude i zaživi dalji prenos među ljudima, postoji veliki potencijal nastanka pandemija. Jedna od najsmrtonosnijih u 20. veku bila je španska groznica. Pandemije nastaju povremeno, dok se sezonske epidemije ritmično smenjuju između severne i južne hemisphere tokom jesenjih i zimskih meseci.
Brojna istraživanja su zabeležila da vakcinacija be-se-že vakcinom aktivira imunitet ne samo protiv prouzrokovača tuberkuloze, već utiče na bolje preživljavanje dece i usled drugih bolesti.
Šta je COVID-19?
COVID-19 je bolest izazvana virusom SARS-CoV-2. Ovaj virus je prisutan u ljudskoj populaciji samo par godina, a nakon početka istoimene pandemije. Razlog zbog kojeg je oboleo ogroman broj ljudi je isti kao razlog pandemijskog obolevanja od gripa – virus je po svom izgledu potpuno nepoznat našem imunitetu a širi se putem respiratornih kapljica i aerosola..Srodnici ovog virusa su, međutim, u skorijoj prošlosti takođe bili izazivači opasnih ali manje obimnih pandemija.
Koja je razlika između sezonskog gripa i COVID-19?
Ovaj tekst se bavi upoređivanjem dve bolesti koje odlikuje slična klinička slika, način transmisije i mere prevencije. Iako su u oba slučaja u pitanju izazivači primarno respiratornih infekcija, razvoj i komplikacije bolesti ali i mere lečenja značajnim delom se razlikuju. Iako, klinička slika može biti veoma blaga, sa simptomima obične prehlade, kod nekih se ona može komplikovati ozbiljnom upalom pluća i drugim sistemskim bolestima od kojih se pacijent nekad ne može oporaviti. Smrtni ishodi nisu retkost u ugroženim kategorijama pacijenata. Dugoročne komplikacije kod COVID-19 mogu biti brojne. Način prenosa je sličan, a to je prenos putem aerosola i takozvani prenos kapljičnim putem tokom kog se virus sa zaražene osobe sitnim kapljicama pljuvačke prilikom govora, kašljanja ili kijanja širi na drugu osobu ili površinu sa kojom sledeća osoba dolazi u kontakt. SARS-CoV-2 se može zadržati u vazduhu duže u odnosu na virus gripa. Takođe, aktuelne varijante SARS-CoV-2 su zaraznije pa osoba obolela od COVID-19 u proseku zarazi čak i do 7-10 ljudi, dok osoba obolela od gripa u proseku zarazi jednu do dve osobe.
Kako se dijagnostikuju sezonski grip i COVID-19?
Što se dijagnostike tiče, metod izbora je PCR iz uzorka brisa nosne tj. nazofaringealne sluznice obolele osobe. Ovim testom dokazuje se genetički material svakog virusa zasebno. Važno je istaći da se ovi testovi, iako su zasnovani na sličnim principima, međusobno različiti i specifično pravljeni za svaki od ovih uzročnika. U rutinskoj praksi su i takozvani brzi test koji detektuju određene molekule, specifične za taj virus ali i testovi koju određuju specifična antitela u krvi.
Koje su mere prevencije za ove bolesti?
Kada govorimo o sprečavanju respiratornih infekcija, postoje takozvane opšte univerzalne mere a koje podrazumevaju redovnu higijenu ruku, provetravanje prostorija i suzdržavanje od bliskog fizičkog kontakta sa drugim ljudima ukoliko imamo simptome respiratorne infekcije. U slučaju epidemije savetuje se i nošenje zaštitnih maski i održavanje preporučene fizičke distance.
Međutim, postoje i specifične mere sprečavanja zaražavanja ili razvijanja teže kliničke slike koje su usmerene i specifične na samog izazivača. Kada o njima govorimo, prvenstveno se misli na vakcinaciju. Naučno je dokazano da je vakcinacija najefikasnija mera koja smanjuje verovatnoću za razvijanje teže kliničke slike I smrtnog ishoda u slučaju obe ove bolesti. Ukoliko je veliki deo ljudi u populaciji obuhvaćen vakcinacijom, dolazi do smanjenja broja novozaraženih i ograničavanja epidemije. Ova mera je naročito preporučena ljudima sa povećanim rizikom za komplikacije ovih bolesti.
U upotrebi su i specifični antivirusni lekovi koji mogu ublažiti klinički tok gripa, odnosno COVID-a. Korišćenje ovih lekova propisuje lekar. Oni nisu namenjeni da se koriste u sprečavanju obolevanja, već se za tu namenu preporučuje vakcinacija.
Reference:
Javanian M, Barary M, Ghebrehewet S, Koppolu V, Vasigala V, Ebrahimpour S. A brief review of influenza virus infection. Journal of Medical Virology. 2021 Apr 14
Chams N, Chams S, Badran R, Shams A, Araji A, Raad M, et al. COVID-19: A Multidisciplinary Review. Frontiers in Public Health. 2020 Jul 29
Forchette L, Sebastian W, Liu T. A Comprehensive Review of COVID-19 Virology, Vaccines, Variants, and Therapeutics. Current Medical Science. 2021 Jul 9
Ukoliko sumnjate da imate neku respiratornu infekciju važno je da se blagovremeno obratite lekaru kako biste dobili adekvatno lečenje. U slučaju epidemije respiratornih infekcija sledite preporučene mere nadležnih institucija. Vakcinacija je najefikasnija mera za prevenciju COVID-19 kao i sezonskog gripa i preporučljiva je svima, a pogotovo osobama pod povećanim rizikom od razvoja teže kliničke slike, kao što su pacijenti sa hroničnim oboljenjima, imunosupresivnim stanjima i starije osobe. Vakcina protiv gripa takođe se posebno preporučuje kardiovaskularnim i pacijentima sa dijabetesom, ali i osobama pod većim rizikom od zaraze, kao što su zdravstveni radnici.
Pripremljeno u saradnji sa prof. dr Anom Banko, Katedra za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
