• Odakle je ovaj virus potekao i kako je dospeo do ljudi?
• Kojim trenutnim dokazima raspolažemo za različite pretpostavke porekla ovog virusa, kao što su prelazak sa životinja na ljude ili laboratorijski eksperiment koji je pošao po zlu?
• Kako je politizacija zakomplikovala celu priču?

Prvi dokumentovani klinički slučaj COVID-19 prijavljen je u kineskom gradu Vuhanu, tokom decembra 2019. godine. Pacijent je bio pedesetpetogodišnji muškarac koji je posetio Huanan pijacu morskih plodova, za koju se sumnja  da je mesto početka pandemije. Pacijent je imao povišenu temperaturu, kašalj i umor i prvobitno je postavljena dijagnoza upale pluća. Međutim, simptomi se nisu povlačili ni nakon standardnog lečenja, te je u daljem toku lečenja  otkriveno da je zaražen novim koronavirusom, koji je potom nazvan SARS-CoV-2. Ovaj slučaj je bio prvi u nizu događaja koji će rezultovati pojavom globalne pandemije koja je zaključno sa 19. aprilom 2023. godine odnela skoro sedam miliona života.

SARS-CoV-2 je virus koji je prvi put otkriven u kineskom gradu Vuhanu krajem 2019. godine i uzrokuje COVID-19, bolest koja jse pandemijski proširila i od koje je do sada preminulo oko sedam miliona ljudi širom sveta. Pitanja porekla ovog virusa i njegovog prenosa na ljude predstavljaju ključna pitanja koja još uvek nisu u potpunosti razjašnjena i oko kojih se još uvek polemiše.

Prva žarišta COVID-19 zabeležena su u kineskom gradu Vuhanu u decembru 2019. godine, a virus se brzo proširio na druge delove Kine i sveta. Početno objašnjenje kineskih zvaničnika bilo je da se virus preneo sa životinja na ljude na pijaci u Vuhanu, koja je bila poznata po prodaji egzotične divljači. Međutim, neki od prvih slučajeva inficiranih SARS-CoV-2 nisu boravili na pomenutoj pijaci. Zato ova teorija nije sasvim razjašnjena te je potrebno još analiza.

Postoje dve glavne teorije o poreklu SARS-CoV-2: prelazak sa životinja na ljude i laboratorijski incident.

Teorija prelaska virusa sa životinja na ljude, poznata kao zoonotska teorija, zasniva se na poznatom prirodnom procesu tzv. “preskoka vrste” kada se patogeni životinja usled genetičkih izmena, prilagode na ljudsku vrstu. Ona objašnjava da se virus na ljude preneo sa slepih miševa, rakunolikog psa ili neke druge egzotične divljači na pijaci u Vuhanu ili tokom distributivnog puta ovih životinja. Međutim, nije utvrđeno koja je tačno životinja bila prenosilac virusa. Ovoj teoriji dodatno idu u korist genetičke analize virusa koje ukazuju na njegovu najveću sličnost (čak 96%) sa koronavirusima koji su odavno cirkulisali među slepim miševima.  Virus je nakon određenih izmena, tj. mtacija genetičkog materijala, stekao sposobnost prelaska na ljude te dalji prenos u humanoj populaciji, čime je postao sedmi humani koronavirus.

Druga teorija koja je podstakla brojne kontroverze, odnosi se na mogućnost da je SARS-CoV-2 „pobegao” iz laboratorije u Vuhanu. Ova teorija pojavila se još na samom početku pandemije, međutim Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je navodila da je malo verovatno da je ovo slučaj.  Pretpostavka se ponovo našla u žiži javnosti zbog nadova drugih institucijija, poput Ministarstva energetike Sjedinjenih Američkih Država. Međutim, oni nisu dali dokaze svojih tvrdnji, a upravo je davanje podataka ključno kako bismo mogli da argumentujemo jednu ili drugu pretpostavku Na tome SZO insistira, urgirajući kineske vlasti da podele sa ostatkom sveta sve podatke kojima raspolažu. Ova teorija se temelji na pretpostavci da se neko od naučnika koji je istraživao koronaviruse zarazio tokom rada u laboratoriji, a potom infekciju dalje proširio na ljudsku populaciju.

Ceo proces analize porekla virusa je zakomplikovan politizacijom, pri čemu su kineske vlasti optužene za nedostatak transparentnosti. To stvara pogodno tle za nastanak i širenje teorija zavere. Sa druge strane, Kina navodi da su takve optužbe rezultat namere drugih država da stvore atmosferu nepoverenja prema Kini.

Uprkos političkim tenzijama, postoji globalna saglasnost da je neophodno utvrditi poreklo SARS-CoV-2, kako bi se što bolje razumeli uzroci i posledice pandemije. SZO i mnoge države su pozvale na sprovođenje nezavisne i transparentne istrage koja bi se oslanjala na naučne dokaze i saradnju između svih relevantnih strana. Ipak, utvrđivanje porekla virusa SARS-CoV-2 je veoma težak zadatak koji zahteva mnogo vremena, strpljenja i ekspertize različitih stručnjaka. Zato će ovaj proces biti dug i složen.

Ključno je nastaviti sa naučnim istraživanjima i saradnjom između svih interesnih strana, sa ciljem da se stavi tačka na polemike koje opterećuju javnost, a i kako bismo sa boljim razumevanjem porekla virusa bili spremniji za novu javnozdravstvenu pretnju u budućnosti.

REFERENCE:

1. Alwine JC, Casadevall A, Enquist LW, Goodrum FD, Imperiale MJ. A critical analysis of the evidence for the SARS-CoV-2 origin hypotheses. mBio. 2023 Mar 10
2. The WHO-convened global study of the origins of SARS-CoV-2: China Part. Geneva: World Health Organization; 2021 Mar 30
3. Thakur N, Das S, Kumar S, Maurya VK, Dhama K, Paweska JT, et al. Tracing the origin of Severe acute respiratory syndrome coronavirus‐2 (SARS‐CoV‐2): A systematic review and narrative synthesis. Journal of Medical Virology. 2022 Sep 7
4. Sachs JD, Karim SSA, Aknin L, Allen J, Brosbøl K, Colombo F, et al. The Lancet Commission on lessons for the future from the COVID-19 pandemic. The Lancet. 2022 Sep 14

GLAVNE PREPORUKE:

Mi kao pojedinci treba da se trudimo da proveravamo izvore svog informisanja i da ne širimo dalje teorije koje nisu još uvek naučno dokazane ili osporene.

Pripremljeno u saradnji sa prof. dr Anom Banko, Katedra za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu