27. децембар 2022.
Pitanja u vezi sa izlivanjem amonijaka
IZLIVANJE AMONIJAKA: Osnovna pitanja i odgovori stručnjaka U saradnji sa Nacionalnim centrom za kontrolu trovanja (VMA) i Udruženjem toksikologa Srbije
Trovanje amonijakom u hemijskim akcidentima kao što je nekontrolisano oslobađanje iz cisterni predstavlja prvenstveno opasnost za osobe koje se nađu u blizini i koje su izložene visokim koncentracijama ovog gasa. Takođe, u opasnosti mogu biti osobe koje se nađu u oblaku amonijaka koji je naneo vetar. Ako je došlo do izlaganja u spoljašnjoj sredni, treba se što pre udaljiti u pravcu koji je pod pravim uglom na pravac duvanja vetra (udaljiti se u stranu). Stanovnici u blizini treba da zatvore prozore i vrata i da sačekaju da koncentracija gasa u spoljašnjoj sredini opadne.
1. Šta je amonijak?
Amonijak je hemijsko jedinjenje azota i vodonika koje je vrlo rasprostranjeno u životnoj sredini – u vazduhu, vodi i zemljištu. Amonijak se prirodno može naći unutar biljaka i životinja, uključujući i ljude. Pored prirodnih izvora, amonijak je jedan od najčešće korišćenih jedinjenja u industriji i poljoprivredi. Njegova primena je uglavnom u vezi sa proizvodnjom đubriva, plastike i eksploziva. Kada se radi o domaćinstvima, amonijak se u formi svojih soli najpre koristi u sredstvima za čišćenje. Na sobnoj temperaturi, amonijak je bezbojni gas, lakši od vazduha, karakterističnog neprijatnog i oštrog mirisa. Radi lakšeg transporta i skladištenja, amonijak se pod visokim pritiscima prevozi u tečnom stanju. Prosuti tečni amonijak brzo prelazi nazad u gasovito stanje, a pri kontaktu sa vodom se rastvara. Rastvor amonijaka je baznih osobina i reaguje sa kiselinama kako bi stvorio tzv. amonijumske soli.
2. Koji su putevi izloženosti amonijaku?
Udisanje (inhalacija) Kod udisanja amonijaka, najčešće dolazi do iritacije ili opekotina gornjih i donjih disajnih puteva. Ipak, oštar i neprijatan miris amonijaka je moguće prepoznati već kod nižih koncentracija amonijaka u vazduhu koje nisu opasne po čoveka. Direktan kontakt sa očima/kožom Direktan kontakt amonijaka sa očima ili kožom može da dovede do nadražaja (iritacije), a u višim koncentracijama amonijaka može doći i do ozbiljne povrede. Visoko-koncentrovani amonijak (npr. industrijska sredstva za čišćenje) može da izazove ozbiljne opekotine i trajne povrede kože i sluzokože. Gutanje (ingestija) Trovanje usled gutanja rastvorenog amonijaka je retko, a najveća opasnost preti od lokalnog korozivnog dejstva (opekotina) na sluzokoži usta, grla, jednjaka i želuca. Gutanje rastvorenog amonijaka ređe dovodi do sistemskog trovanja. U slučaju akcidenta u Pirotu, nije značajno.
3. U kojim koncentracijama je amonijak opasan?
Većina osoba prepoznaje neprijatan, oštar, zagušujući miris amonijaka koji se lako može osetiti već pri manjim koncentraciama (5 ppm), ali je moguće tzv. privikavanje na miris amonijaka kod produženog izlaganja. Svrab i iritacija očiju se javljaju pri koncentracijama koje su četiri puta više od toga (oko 20 ppm). Smatra se da ozbiljnijih posledica po zdravlje nema ni pri koncentracijama koje su 10 puta veće od toga (50 ppm). Koncentracije amonijaka koje ugrožavaju zdravlje i život ljudi su veće od 300 ppm.
4. Koji su moguće posledice po zdravlje u slučaju izlaganja amonijaku?
Amonijak je gas koji deluje nadražajno i koji u kontaktu sa vodom, odnosno vlažnom sredinom sluzokoža organizma gradi bazu amonijum hidroksid, dovodeći do tzv. hemijskih opekotina. Tegobe nastaju vrlo brzo nakon izlaganja, u roku od nekoliko minuta, a mogu da napreduju tokom narednih sati. One će biti najizraženije na sluzokoži oka i gornjih disajnih puteva. Na očima će se efekti manifestovati kao crvenilo, pečenje i bol uz pojačano lučenje suza i eventualno zamagljen vid. Udisanje amonijaka će izazvati nadražajni kašalj, osećaj gušenja i nedostatka vazduha, bol i sviranje u grudima, mučninu i povraćanje. U najtežim slučajevima može doći do značajnog otoka, spazma i sekrecije u disajnim putevima i plućima, što može onemogućiti normalnu razmenu gasova i dovesti do gušenja sa smrtnim ishodom. Produženo dejstvo amonijaka na kožu može dovesti do bola i opekotina, naročito pri višim koncentracijama (npr. sredstva za čišćenje). Reakcije kože uključuju crvenilo i bol, odnosno stvaranje plikova i prave opekotine pri visokim koncentracijama amonijaka.
5. Koje osobe su u posebnom riziku?
Osobe u posebnom riziku od štetnog dejstva amonijaka su osobe koje boluju od astme, bronhitisa, hronične opstruktivne bolesti pluća i drugih bolesti disajnih puteva. U posebnom riziku od štetnog dejstva amonijaka su deca, osobe sa hroničnim bolestima i starije osobe.
6. Šta treba da uradimo ako dođemo u kontakt sa amonijakom?
Ne postoji protivotrov za trovanje amonijakom, tako da je najvažnije izbeći produžen kontakt sa visokim koncentracijama ovog jedinjenja. U slučaju izlaganja visokim koncentracijama, potrebno je izložene delove kože i kose ispirati vodom makar 5 minuta, ako je moguće koristeći sapun. Kada se radi o očima, potrebno je ispirati ih vodom ili fiziološkim rastvorom makar 15 minuta. U slučaju gutanja amonijaka, obratiti se najbližoj zdravstvenoj ustanovi radi izvođenja ispiranja želuca i neutralizacije. Ne treba izazivati povraćanje, niti uzimati aktivni ugalj. U slučaju da je osoba svesna i u mogućnosti da guta, preporučuje se uzimanje vode ili mleka. U slučaju pojave simptoma, potrebno je javiti se što pre u najbližu zdravstvenu ustanovu. Medicinske intervencije uključuju podršku normalnom disanju, obradu očiju i sluzokoža, kao i praćenje vitalnih funkcija.
7. Šta se uočava pri pregledu i koja je terapija?
Pri kliničkom pregledu lekari slušanjem pluća lako prepoznaju znake izloženosti amonijaku, s obzirom da je normalni disajni šum izmenjen u smislu bronhospazma ili bronhijalne hipersekrecije. Lečenje ovih poremećaja se sastoji u primeni terapije koja je u osnovi veoma slična onoj koja se primenjuje kod bolesnika sa astmom i bronhitisom. Ukoliko postoje simptomi nadražaja oka, treba ih isprati tokom nekoliko minuta vodom, a zatim se javiti lekaru. Zbog eventualnog zadržavanja na koži tela i na odeći, treba se istuširati. Ne postoje protivotrovi (antidoti).
8. Da li postoje dugotrajne posledice izlaganja amonijaku?
Dugotrajne posledice se mogu javiti samo nakon vrlo teških trovanja koja su iziskivala bolničko lečenje, odnosno kada je u akutnoj fazi došlo do značajnih efekata na očima i disajnim organima. One mogu biti trajno oštećenje vida ili funkcije pluća. Laka trovanja ne dovode do hroničnih poremećaja, odnosno posledica.
9. Da li je amonijak kancerogen?
Ne. Prema dosadašnjim saznanjima, amonijak nije klasifikovan u grupu jedinjenja koja dovode do nastanka raka. Naprotiv, jedinjenja amonijaka su očekivani proizvod normalnog funkcionisanja organizma.
10. Šta raditi ako se osećamo loše, a sumnjamo na izlaganja amonijaku?
Javite se u najbližu zdravstvenu ustanovu, odnosno konsultujte se sa svojim lekarom, ili se javite Nacionalnom centru za kontrolu trovanja (broj telefona dežurnog toksikologa, 24 časa dnevno: 011 360 84 40) ili Hitnoj pomoći (broj telefona: 194). Kod izlaganja amonijaku se osećaju opisani simptomi i znaci nadražajnog dejstva. Ukoliko toga nema, razlog da se osoba oseća loše često može biti strah od trovanja, a ne efekat ovog gasa.
11. Da li je sigurno da pijemo vodu sa česme?
Potrebno je pratiti preporuke Zavoda za javno zdravlje koji kontinuirano testira vodu na prisustvo povišenih koncentracija amonijaka, nitrita i nitrata, kao i promene kiselosti (pH).
12. Da li je sigurno da jedemo voće i povrće?
Jeste. Amonijak se koristi kao đubrivo, a gas ne može da se zadrži na površini voća i povrća.
13. Da li je bezbedno da budemo na otvorenom, idemo na posao ili u kupovinu?
Ako kuća i posao nisu u blizini mesta gde je došlo do oslobađanja amonijaka, odnosno ako se ne oseća njegov miris, može da se boravi na otvorenom prostoru i da se ide na posao. Prag mirisa za amonijak je mnogo niži od toksične koncentracije. Nepoznavanje ove činjenice može da dovede do nepotrebne zabrinutosti i straha od trovanja kod nadležnih službi i građana.
14. Da li hirurške ili maske sa oznakom N95 štite od amonijaka
Ne! Hirurške maske i N95 maske ne štite od izloženosti gasovima kao što je amonijak.
Izvori:
- dr Jasmina Jović-Stošić, načelnik Klinike za urgentnu i kliničku toksikologiju, Centar za kontrolu trovanja VMA; Udruženje toksikologa Srbije
- dr Petar Bulat, Institut za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović“; Udruženje toksikologa Srbije
- Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (US CDC)
- Nacionalna medicinska biblioteka – Amonijak
